Muzej paranormalnog: Kod nas možete dobiti vozačku dozvolu za metlu

Isidora Stefanović: granica između normalnog i paranormalnog je tanka. Paranormalno doživljavamo svakog dana u saobraćaju, prodavnicama, u pošti, svugde...

Isidora Stefanović: Svaki novi dan nosi neočekivanu i novu priču FOTO: S.Jovović

Dvoje mladih Beograđana Isidora Stefanović i Branko Miladinović, ona pravnik, on arhitekta, nakon obilaska mnogih svetskih lokaliteta i muzeja, vraćaju se u Beograd i odlučuju da napuste svoje dotadašnje poslove i osnuju muzej paranormalnog.

-Na nastanak ove ideje uticali su susreti sa različitim muzejima u svetu na neke lude teme, ni nalik onom kako smo navikli da postoje, na primer, narodni muzeji, prirodnjački, ratni i slično. Bilo nam je zanimljivo kako su ljudi uzeli neku temu i obradili je na svoj način. Meni se to jako dopalo, ja sam predložila da mi nešto takvo napravimo i u Beogradu jer se Beograd sve više razvija i postaje turistička metropola, sve više i više je atraktivniji turistima i mislila sam da mu nedostaje nekog zabavnog sadržaja koji je prilagođen i strancima i našim ljudima. Kada smo analizirali koja bi to tema bila ultimativno interesantna, kako nama, našim priateljima i širem okruženju tako i strancima, tema paranormalnog se sama nametnula kao nešto što je toliko široko i može sa toliko različitih strana i uglova da se obradi.

Ljudi u njihovom najbližem okruženju, familija i prijatelji nisu nikad bili u preduzetničkim vodama, tako da nisu dobili to početno organsko razumevanje. Nije bilo lako da razumeju to stvaranje nečega od nule i kroz šta se sve mora proći. Ipak, tema im se svidela i pojedini su i učestvovali u kreiranju nekih od priča o paranormalnim iskustvima.

O procesu osnivanja

-Put od ideje do realizacije bio je strmovit. Pošto smo doneli odluku o osnivanju muzeja, mi smo prvih godinu dana u jednom word dokumentu pisali šta je to sve za nas paranormalno, šta to sve treba muzej da sadrži, a paralelno sa tim smo sakupljali neke priče ljudi o njihovim paranormalnim iskustvima. To se sakupljalo kroz različite društene aktivnosti, najčeće na slavama. Kada pomenete ljudima šta radite svako ima neku svoju priču. Mi smo tada paralelno radili svako svoj posao - ja sam pravnik radila sam u HR-u godinama, Branko je arhitekta. Vremenom je taj naš dokument u wordu dobijao sve više i više strana i onda se pojavila informacija da se ovaj prostor izdaje. Ranije je ovde bila neka prodavnica plastike. Mi smo ovom ulicom često prolazili jer smo oboje u blizini radili, i postavilo se pitanje da ili ne. Lomina ulica ispod pijace na Zelenom vencu je malo onako creepy i odlučimo mi da otvorimo muzej, zakupimo prostor i tri meseca smo ga opremali. To je bio kratak period ali mi smo morali što pre da počenemo da radimo jer sve to košta.

U Muzeju paranormalnog - sve je moguće

O stvaranju eksponata

-Angažovali smo veliki broj umetnika, od vajara, preko slikara, do ljudi koji prave različite stvari, znaju rad sa drvetom, i na taj način su naši eksponati nastajali. Neke smo kupovali kad vidimo da nam se ukalpaju u temu ali većina je fizički napravljena od strane umetnika.

O događajima u muzeju  

-Nakon što smo otvorili muzej, posle tri meseca, smo došli na ideju da sam muzej može da organizuje i neke događaje. Prvi događaj nam je bio već posle dva meseca rada. Upoznali smo Dušana Mažibradu, čoveka koji se bavi svim granama ezoterije - od astrologije, numerologije, gledanja u rune, gledanja u tarot...On ima jednu širinu i to mu je celoživotna pasija. Primetio je da neke stvari u muzeju nismo uradili po ezoteričnim zakonima, i dao nam je mnogo saveta i tako smo otpočeli saradnju. Neki ga znaju po umetničkom imenu Omni Guruu. Prvi naš događaj je bilo veče ezoterije, gde je on pričao o svim tim tehnikama, kako su nastale, na koji način su se razvijale, kako se primenjuju, u kom delu sveta imaju veću popularnost. Par meseci nakon toga rodila se ideja za gledanje u šoljicu kafe. Šolja kafe kao predmet za gatanje, je vrlo popularan, posebno u Turskoj, odakle je došao na naše prostore, ima neku simboliku druženja, komšijskih razgovora, obično su to žene ritualno obavljale. Konkretno taj dogadjaj kod nas izgleda tako da mi napravimo da muzej izgleda kao neki mini kafić. Ljudi sede za nekoliko stolova, dobiju svoju kafu kuvanu crnu, a Dušan prvo priča celu istoriografiju te aktivnosti gde i kako je nastalo gledanje u šolju, na koji način se gleda, kada se primenjuje, koji simboli šta znače, kako se sama kafa ispija, šta znači jedna strana šolje a šta druga, koji pojmovi se tumače, kako na severu a kako na jugu, na primer - ima razlike u tome da određeni pojmovi poput suza, srca... imaju različito značenje u različitm krajevima. On ispriča i neke zanimljive primere iz prakse. Ljudi se tu povezuju, jer se međusobno ne poznaju, i to je mnogo lepo i tako stvaramo jako lepu atmosferu druženja i razmene energije. Dušan onda seda sa svakim i svakom tumači šolju. To nam je jedan od najpopularnijih događaja. Neki ljudi dolazi iznova, dosta je zabavno, mi se trudimo da postignemo neku toplu energiju i da se svi osećaju lepo kao da su došli kod tetke ili kod nekog prijatelja. Gostuje nam i Marko Braković psihoterapeut - sa strane psihologije obrađuje različite fenomene. Sledećeg meseca ćemo se baviti bizarnim umovima koji su počinili ubistva, na koji način je do toga došlo i šta im je izopačilo umove, imamo primere i u SAD i u Rusiji.

Organizujemo i program za tim bildinge - timovi koji se jave mogu da izaberu dve opcije - prva je vođena kroz muzej od starne naših kustosa, i veče gledanja u šoljicu kafe uz analizu, druga aktivnost uključuje vođenu turu kroz muzej i astrološku analizu celog tima. Na osnovu podataka koje nam oni dostave naš astrolog napravi kako taj tim diše u poslovnom smislu i ko se s kim slaže ili ne slaže ...to bude baš zabavno sa dosta smeha. Organizujemo i dečje rođendane koji su jako popularni. Deca dobiji jedan novi stepen iskustva i zabave, imaju različite igre, na temu malih čarobnjaka iz Hari Potera, imamo i sjajne animatore.

Subverzivni elementi u socijalističkom raju

-Želeli smo da pored redovne postavke imamo i događaje koji će se oslanjati na kulturu, etnologiju i ezoteriju, tako da nam je jedan od redovnih gostiju istoričar Miloš Dekić. On ima različita predavanja u muzeju, radili smo - inkviziciju i veštičarstvo, gde smo objašnjavali koja je bila uloga katoličke crkve, konkretno njihovog suda inkvizicije u progonu veštica, targetiranju. Imamo i temu u okviru koje smo se bavili subverzivnim elementima u periodu socijalizma, pa je Dekić na predavanju objašnjavao koliko je kroz umetnost - kroz filmove, čak i slikana dela pa i reklame - stvarana potpuno drugačija slika društva u odnosu na realnost. Dekić je objašnjavao da su nasuprot tome svi autori koji su pokušali kroz filmove ili druga dela da prikažu realnu sliku stvarnosti, da ukažu na postojanje kriminala, narkomanije i slično, takva dela su ili bila zabranjivana ili skrajnuta. Tako su posetioci saznali za mnoge filmove, slike i različite govornike koji su bili potiskivani i sakrivani. Ko god ima želju da čuje, dobije neku širu sliku o toj temi na našim predavanjima.

Istoričari pričaju posetiocima o sudbini veštica u doba inkvizicije

Paranormalni izleti

-S obzirom da smo dosta toga uradili na polju događaja shvatili smo da sve te teme koje obrađujemo unutar muzeja mogu da se obrade i na samim lokalitetima. Mi imamo jedan zid koji je posvećen bizarnim mestima u našoj zemlji i ličnostima koje se vezuju za paranormalno. Verujem da većina ljudi zna kako je vampir srpska reč, i da tu reč koristi ceo svet. Mi imamo poznatog vampira Savu Savanovića i Petra Blagojevića zbog kog je ta reč ušla u etar. Tako da smo mi odlučili da pravimo izlete na kojima ćemo obrađivati te teme. Jedan od prvih izleta bio je tragom Save Savanovića, gde smo obilazili njegovo selo Zalužje, njegovu vodenicu, družili se sa lokalnim meštanima koji su imali prilike da nam ispričaju nešto o tim strahovima o dešavanjima oko te vodenice i šta se to veruje da je Sava radio pa je proglašen za vampira. Takođe smo išli na Rtanj. Rtanj je energetska čakra Balkana za koji se vezuju brojna verovanja. Imamo i zanimljiv izlet u uklete dvorce Vojvodine, to su tri dvorca za koje se vezuju vrlo bizarne priče, od načina na koji su nastali, nasleđivali se, na koji su izgubljeni, na koji su propali pa ponovo oživeli. Ko je tamo sve živeo kakve su sudbine tih ljudi. Idemo i na Maglič. Obilazili smo i Đavolju varoš, Mokru goru to jest Tarabiće, oni su jedni od najpoznatijih proroka na našim prostorima...Sledeća stanica će nam biti Kisiljevo, to je selo Petra Blagojevića.

Ko su ljudi koji dolaze u muzej

-S obzirom da mi u muzeju imamo dosta i kulture i mitologije i književnosti, nama dolaze i škole, jer mi imamo jednu širinu koju oni mogu da povežu sa nekim temama koje konkretno uče, dolazi nam dosta roditelja sa decom koji objašnjavaju svojoj deci ko je bio drekavac, ko vukodlak ko vampir, imamo dosta sadržaja da deci bude zanimljivo, ali i dosta sadržaja za odrasle. Dolaze nam dosta stranci, najčeše prepoznaju da ovde mogu adekvatno da se zabave i da nešto nauče i imaju lepo iskustvo. Što se izleta tiče, uglavnom su to ljudi koji dosta putuju i koje zanima da još nešto dodatno dožive i vide. Mi na tim izletima uvedemo neko orakl i intuitivno čitanje karata - to su inače karte koje žele da pošalju neku vrlo afirmišuću poruku, ili tarot čitanje koje je zabavnog karaktera, pa samim tim taj ceo izlet dobija i malo ezoterični začin.

Kako povezati ovo sa našom sadašnjom stvarnošću

- Mislim da je granica između normalnog i paranormalnog tanka u svakom danu, mnogo manja nego što mislimo i mi se s vremena na vreme susretnemo sa nekim ljudima koji paranormalno doživljavaju kao pojam koji je nešto protiv crkve. Moram da kažem da to apsolutno nema nikakve veze i da je paranormalno samo reč koja označava sve one pojmove koji nisu naučnim i prirodnim zakonima dokazivi. Mi smo većinu tih pojmova, mada ih ima mnogo više, nego što staje u ovaj našu muzej, fenomenološki pokazali, a doživljavamo svakog dana u saobraćaju, prodavnicama, u pošti, svugde...paranormalno je i to što u našoj državi ljubaznost kao kategorija iščezava i to je ono što mene jako boli. Postalo je iznenađujuće kad ti se neko obrati na lep način i pruži prijatnu reč. Toga je sve manje. Rekla bih, još i da je ova godina bila izuzetno teška, kako za državu tako i za male privrednike, bilo je vrlo teških meseci, kada shodno situaciji u zemlji i tome da su intelektualne aktivnost mase bile usmerene na drugu stranu, što se odrazilo i na nas, tako da nam ljudi nisu ulazili u muzej. Ta naša ciljna grupa koja posećuje muzej, bila je na nekom drugom zadatku.

Uskoro postavljamo Astro wall, koji će moći da posetiocima uradi astro prognozu

Šta smo naučili u ovom poslu

-Ja sam naučila da je sve moguće, kada smo od ideje koja se prvi put pojavila da mi napravimo muzej, do momenta gde mi imamo opipljiv prostor koji smo iznajmili, stigli do toga da muzej treba da bude ekspresija onoga što smo zamislili, naučilo me je da je apsolutno sve moguće. Naučilo me je je da i kada nešto ne može ili se pokvari, ili je otežan put da se do nečega dođe, da je upornošću ili borbom moguće stići tamo gde želiš. Nučili smo da kada nismo u lepoj energiji desi se manji broj posetilaca nego kada smo u lepoj energiji, ili desi se kada se posvađamo niko ne uđe taj dan. To je paranormalno što mi ovde živimo. Takođe nas je naučilo da ne postoji nikakvo pravilo. Pravilo u poslovanju ne postoji. Ništa nije predvidljivo i svaki novi dan nosi potpuno novu i neočekivanu priču.

Naredni planovi

-Uskoro ćemo realizovati projekat Astro wall, koji će biti postavljen u muzeju. Biće to jedan veliki luk od drveta sa astrološkim znacima podznacima i planetama, i moći će da se okreće, imaće jednu diodu dole, i kada stavite u svoje polje svoj znak podznak i planetu na jednom ekranu između će izlaziti detaljna analiza sa astrološkog aspekta za vas. To je naš veliki projekat koji radimo skoro godinu dana i trebalo bi da dođe uskoro.

Volela bih kada bi kultura, umetnost i turističke atrakcije bile značajne i bile vidljivije od strane ustanova koje bi mogle da nešto pomognu, pokrenu, upute...još uvek nismo dovoljno vidljivi i masa ljudi ne zna za nas, i dok se to ne desi i dok ne dođemo do neke veće prepoznatljivosti neki novi razvojni koraci će morati da sačekaju.

Suveniri

Suveniri i literatura na temu horora i paranormalnog

Posetioci mogu da kupe figurice malih veštica, bundevica, slepih mišića i slično. Tu su i umetnički pravljene metle, koje posebno za muzej radi brend La metla, a dobije se i vozačka dozvolu za tu metlu. Zatim, knjige Dejana Ognjanovića, jednog od naših najpoznatijih horor pisaca, set protiv napada vampira, vilinski parfemi na prirodnoj bazi, bahove kapi, ezoterični eliksiri, tarot karte, knjige o parapsihologiji...

OBILAZAK:

Muzej paranormalnog je podeljen u više tematskih celina. Imamo sobu za mitska bića i priče vezane za njih. Tu su  i predmeti kojima možemo da se odbranimo ukoliko nas oni napadnu. Ukoliko vampir krene na nas možemo iskoristiti glogov kolac, glog, beli luk, srebro, ukoliko to uradi vukodlak tu su kubura i sebrni meci i sveta vodica, a ukoiko se to desi drekavcu tu nam je samostrel. Imamo sobu posvećenu horor kulturi u kojoj su predstavljena narodna verovanja, i šta ona donose. Tu su i eksponati - figure nekih zanimljivih ličnosti iz horor kulture kao Majkl Mars, Fredi Kruger, Samara iz Ringa (najpoznatiji japanski horor film). Predstavljamo i poznate proroke kako sa naših prostora tako i iz inostranstva, i neke zanimljive lokalitete na koje se odnose paranormalna verovanja. Posebna prostorija opremljena je predmetima za gatanje - šoljica kafe, tarot karte, kristalna kugla i pasulj. Imamo i jednu vešticu koja sedi za tablom za prizivanje duhova, a pored je i jedan hvatač snova - jer on ne voli da ima ružne snove. Imamo i lomaču kao omaž svim stradalim žrtvama u srednjem veku zbog osuđivanja za veštičarstvo. U okviru magijskog kutka prikazujemo različite magije - vika magiju, vlašku, belu i vudu. Naš muzej je vrlo pozitivistički okrenut tako da neke crne magije i slično nemamo, nismo hteli time da se bavimo. Među eksponatima nalazi se i jedan foto aparat Moscow-5, za koji se verovalo da je kada je pravio fotografije pored samih ljudi na fotografijama on slikao odnosno prikazivao i ljude koji tamo nisu bili. Tu nam je i Necronomicon - jedno od prvih dela horora, autora H. P. Lovecrafta, to su njegove pripovetke.

Imamo i jedan kamen direktno sa vodenice Save Savanovića koji nosi njegovu energiju. Posebno je zanimljiv elektronski astro prorok koji proriče na tri teme - ljubav, zdarvlje, posao.

Neki posetioci vole da se fotografišu sa maskama a neki da gledaju u šolju za kafu

Paranormalna iskustva

Na posebnom zidu su priče ljudi koji su doživeli paranormalna iskustva, koje smo mi sakupljali. Jedna od tih priča govori o dva brata i sestri koji se nalaze u porodičnoj kući nakon smrti oca, i kreću da raspravljaju kako da podele imovinu. Razgovor kulminira u ozbiljnu svađu i u tom trenutku očev portret, koji je bio pričvršćen za zid u velikom i sigurnom ramu, pada sa tog zida na pod ispred njih slomivši se u paramparčad. To je ustvari bila poruka od oca.

Još jedna zanimljiva priča je o jednom bračnom paru koji se vraćao iz Grčke u Srbiju i hteli su da u povratku svrate do jedne banje pa su krenuli zaobilaznim putem, za koji su čuli od prijatelja. U jednom trenutku je supruga rekla: Stani, moraš da staneš, nešto mi govori da treba da staneš... I on koji nikad ne sluša savete u vožnji sada je stao. Izašli su iz kola i videli 10 metara ispred njih je bila ogromna provalija.

Za mlađe posetioce imamo gejming sobu, neke igrice su pravljene posebno za ovu priliku.