Slovenija - Olimje, Jelenov greben
Updated: May 13
Ovo selo proglašeno je za najlepše u Evropi. Ovde dolaze turisti iz cele Evrope da provedu vreme u miru u čistoj zelenoj prirodi među jelenima
U malom slovenačkom selu Olimje, poznatom po prirodi, vinogradima i Minoritnom (franjevačkom) samostanu, nalazi se jedno od najposećenijih turističkih imanja u regionu - Jelenov greben. Na 8,5 hektara, među jelenima i muflonima, razvijen je jedinstven koncept zelenog turizma koji godišnje privuče više od 170.000 posetilaca iz cele Evrope. Olimje je proglašeno za najlepše selo Evrope 2009. godine. Ovde živi oko 200 stanovnika, u slozi i prijateljstvu, bez zavisti ili netrpeljivosti. Selo ima optiku i javnu kanalizaciju. Na imanju Jelenov greben postoji i njihov sopstveni prečišćivač već 30 godina. Ova porodica ulaže u sistem samoodržanja.
U okviru samostana Olimje nalazi se stara monaška apoteka sa lekovitim tinkturama i biljem. Ovo zdanje je nekada bilo dvorac štajerskog plemića Ivana Erazma Tattenbacha (Johann Erasmus von Tattenbach), ali je u 17. veku pretvoreno u samostan. Odmah pored samostana, smeštena je i manufaktura Čokoladinica u kojoj se ručno prave čokolade sa neverovatnim ukusima - čokolada sa dodatkom soli, čokolada sa čilijem i još mnogo drugih ukusa.
Borut Ježovnik vodi ovo imanje sa svojom porodicom, suprugom Asuntom, kćerima Rebekom, Karolinom i Larom, a tu je i njegova majka Anica koja sa osmehom prati šta se događa.
-Sve tri ćerke su završile fakultete i vratile se ovde da rade i jedan zet se uključio u posao, a druga dva imaju svoje biznise, kaže Borut.
Borut radi na imanju šta god treba, pomogne u restoranu, objašnjava turistima, brine o jelenima... Svoju biznis priču je počeo kao 18-godišnji mladić.
-Počeo sam sa uzgojem šampinjona, imali smo puno posla ali i zemlje koju je trebalo održavati, pa je bilo jako naporno. Prve jelene - sedamdeset komada, smo kupili 1989. godine na Brionima sa jedinom idejom da pasu travu i čiste teren. Vrlo brzo su postali atrakcija. Posetioci koji su dolazili u crkvu svraćali su i kod nas da vide jelene, da ih pomaze i hrane. Tako je nastao turizam. Danas imamo oko 200 životinja - jelena lopatara, i stado muflona. Ideja o turizmu se postepeno razvijala. Prvi restoran otvorili smo 1991. godine, drugi 1994, a kasnije smo širili priču, pa sada imamo i veliki restoran za svadbe i tim-bildinge i tri pansiona ukupno 58 ležaja, velnes, prodavnice i proizvodnju, priča Borut. Radnja Kod mame, smeštena u srcu imanja, nudi 380 proizvoda koji su deo brenda Jelenov greben, kao i od proverenih lokalnih proizvođača - med, sir, vina, ulje od bundeve iz Prekomurja.
-Bundeva se uzgaja po posebnoj proceduri, tri godine se priprema teren gde se sadi. Prvo se posadi uljana repica, kada izraste poseče se i ona postane gnojivo za zemlju i tako svake godine. Tek četvrte godine se sadi bundeva, kada se povade koštice, proprže se i tek tada se cedi ulje iz njih. To ulje se preporučuje za hladnu upotrebu, za salate, preko sira, a možete ga malo posuti po sladoledu od vanile - odlično je. Proizvodi koji nisu naši nemaju naše deklaracije. U okviru imanja nalazi se i mali lokal prekoputa samostana Olimje, gde se mogu kupiti domaći sokovi, deserti, lokalno pivo, vino... Imamo i vinoteku sa više vrsta slovenačkih vina - može da se zakaže degustacija, nije otvoreno za posete bez najave i dogovora. Proizvode prodajemo samo ovde u našem kompleksu, nećemo ih voziti po Sloveniji niti ćemo prodavati u marketima ili trgovinskim lancima. To nama ne treba, kaže Borut.
Poseban deo imanja je edukativno-proizvodni i razvojni centar gde gosti mogu videti kako nastaju proizvodi.
-Evropski školski sistem nas je uvrstio u program edukacije, i ovde dolaze grupe studenata iz evropskih zemalja, neki ostaju po 14 dana, a neki čak 90 dana. To je zato što smo mi najveći primer dobre prakse u ruralnom delu Evrope, objašnjava Borut.
Šta uče evropski studenti na vašem imanju?
-Uče sve što može da se nauči u našoj proizvodnji, uče da rade na CNC mašini - izrada suvenira, proizvoda od drveta, uče da rade u laserskom studiju - graviranje, izradu raznoraznih maketa, ambalaže itd...
Naše suvenire i proizvode od gline i drveta, kao i ambalažu već 22 godine kreira umetnik Toplica Ignjatović, koji je ovde došao iz Srbije iz Zaječara. Kada je prvi put došao govorio je da mu je problem da ostane tri meseca, a ostao je 22 godine. Sve etikete, ambalažu, pa čak i deo proizvodnje radimo sami u našem centru. Posetioci mogu videti ceo proces - od sirovine do gotovog proizvoda. Svake godine imamo i neke nove proizvode, jer želim da gosti koji jednom dođu pa se vrate uvek nađu nešto novo.
Kako funkcioniše uzgoj jelena?
- Jeleni imaju dobre osobine, vole slušati i „razgovarati“. Jeleni imaju zanimljiv ciklus - u maju im otpadnu rogovi, a za tri meseca izrastu novi. Parenje je krajem septembra i početkom oktobra. Na jednog mužjaka ide 20 do 30 ženki, a taj period traje oko tri nedelje. Košuta nosi devet meseci, u junu dobijaju mladunčad, najčešće jedno ili dva. Više volimo da bude jedno jer je uvek jako dobro, ako su dva jedan je dobar a drugi lošiji ili su oba loša, nikad nisu oba dobra. Da bismo izbegli incest, svake četiri godine menjamo mužjake - ili ih prodamo ili koristimo za preradu. Nalazimo nove mužjake na farmama koje nisu bile sa našim jelenima u srodstvu. Ženka mladunče skriva nedelju dana u šumi, prvi mesec dana ono sisa mleko, onda počinje malo travu pasti, drugog meseca već kreće sa kukuruzom i td. Onda se ciklus opet ponavlja. Mufloni se takođe pare u oktobru mesecu, ali ženka muflona nosi šest meseci.
Šta sve proizvodite od jelena?
-Pravimo salame, kobasice, pršutu, ali i proizvode poput krema. Jelenji rogovi su takođe traženi - koriste se za kućne ljubimce da oštre zube, za izradu dugmadi, lustera, vešalica, čiviluka. Jelenji rogovi se prodaju na kilogram, to je tražena roba, mi otkupljujemo i od drugih odgajivača i prodajemo u dućanu. Jelenska koža je izuzetno kvalitetna.
Deo imanja na kome borave jeleni je obrastao gustom i visokom šumom. Jeleni tu provode zimu, kada padne sneg. Dogodi li se da ponekad neki pobegnu?
-Da, ponekad pobegnu, neki. Odu i vide da nigde nije dobro kao ovde, eto prošle nedelje nam je pobeglo 40 jelena i vratili su se posle.
Ako ja hoću da kupim jednog jelena, koliko mi treba novca?
-Zavisi od toga da li je muško ili ženka, koliko je mlad, ili je star....cene su od 180 pa do 1.500 evra.
Da li vam je država pomagala tokom godina u razvoju posla?
-Ne, nama država nije pomagala, jedina pomoć je bila što su ostali po strani, nisu se mešali. I dosta nam je to bilo. Mi smo gradili svoj brend koji je jak, i taj brend je samo naš i nema nikakvih reklama za bilo koga...to je samo brend Jelenov greben, i nema tih svetskih koncerna koji će moći kod mene nešto napraviti u smislu nekog natpisa ili slično. Mi se ne rasprodajemo. Tako će ostati dok budem ja živ. A znam da i deca imaju isto razmišljanje.
U Sloveniji ima dosta uzgajivača jelena?
-U Sloveniji ima preko 370 uzgajivača jelena, ali retko ko razvija turizam na ovom nivou. Mnogi gaje jelene samo zbog toga da im popasaju imanje. Posle ono što imaju viška prodaju meni. Biznis je od početka do kraja. Mi volimo imati mir, ponekad je previše ljudi. Nama nije cilj prevelika gužva. Dobar gost je onaj koji dolazi i uživa u prirodi. Treba malo stati jer nam je tempo života veliki. Posetiocima prodajemo vrlo ograničene količine kukuruza kada hoće da hrane jelene, jer im ponekad bude previše. I životinje imaju svoj mir i ne trebamo ga menjati.
Koliko sarađujete sa lokalnom zajednicom?
- Svi naši zaposleni, njih je 42, su iz okoline, najviše do 20 kilometara udaljenosti. Time smo omogućili ljudima da rade blizu kuće, i tako pomažemo razvoj kraja. Imamo i sezonske radnike koji rade samo vikendom, i studente koji borave kod nas. Nemamo strane radne snage, osim tri čoveka iz Kumrovca, i jednog umetnika iz Srbije koji radi keramiku samo za nas. Osim toga, kupujemo sirovine od lokalnih proizvođača - voće za sokove, med, sir. To je zatvoren, ali zdrav sistem.
Odakle dolazi najviše turista?
-Najviše naših gostiju još uvek su Slovenci, pa onda Hrvati, dolazi dosta Italijana, puno ljudi iz Srbije. Kad god imate praznike to se ovde oseti po broju posetilaca, u maju, junu i julu ima najviše Holanđana, Belgijanaca, Danaca, Italijana. Austrijanci dolaze tokom nedelje, sada imamo dosta posetilaca iz Kazahstana, Ukrajine, Moldavije. Oni su ovde svakodnevno jer dosta njih je nastanjeno u Rogaškoj Slatini što je jako blizu. Blizina Rogaške Slatine i Zagreba ima veliki uticaj na posete.
Mi ne želimo masovni turizam po svaku cenu. Važno nam je da ljudi ovde dođu da pronađu mir. Priroda mora ostati očuvana, a životinje imati svoj prostor. Ovo treba da bude oaza.
Planovi za budućnost?
-Imamo velike planove. Već radimo na tome da dobijemo dozvolu za izgradnju hotelskog kompleksa, za smeštaj oko 70 ljudi i ništa više. Hoćemo da zadržimo da ovo ostane prirodno, sa što više zelenila, drveća, da bude oaza gde će ljudi dolaziti kada žele da nađu mir. Naš plan se odražava na ceo kraj - ima dana kada bude mnogo ljudi i sve postane ludo i veliki problem je sa parkiranjem. Dešava se i da moramo usmeriti posetioce da se parkiraju na susednim pašnjacima. Zbog toga smo uradili plan za izgradnju garaže pod zemljom, za 150 automobila, a tragamo i za rešenjem za parkiranje autobusa izvan samog sela, s tim što bi mogli da dovedu putnike ovde a oni da se sklone. To se zove organizovani turizam. Sada ne naplaćujemo parking, ako napravimo garažu videćemo. Želja nam je da ljudi budu što više u kontaktu sa prirodom. Cilj je da zadržimo autentičnost i kvalitet, a ne da rastemo po svaku cenu.
Šta je ključ uspeha Jelenovog grebena?
-Rad, upornost i to što smo ostali svoji. Nismo se prodali velikim sistemima, nismo izgubili kontrolu nad kvalitetom i stalno ulažemo u razvoj. I najvažnije - priroda i životinje su uvek na prvom mestu. Ovo nije masovni turizam - ovo je mesto gde ljudi dolaze da pronađu mir. Imamo dobro izgrađen koncept i podršku porodice i radnika.
Da li dolaze ljudi da se posavetuju sa vama kada žele da urade nešto slično?
-Dolaze. Dolaze iz cele Evrope. Najviše iz Hrvatske. Slovenački uzgajivači jelena ne žele ovako veliki turizam, ima ih nekoliko koji nešto vrlo malo imaju turizma. Mi smo napravili priču da i naši proizvodi budu brend, i ostali smo skroz normalni. Ne radimo sistem koji se zatvara, hoćemo da ostanemo otvoreni za svakoga ko hoće nešto da nauči od nas. Taj oblik će teško ko postići.
Comments